srijeda, 10.09.2008.

NAJGORI TJEDAN U MOM ŽIVOTU!!!

Bok! Oprostite što nisam dugo pisala. Al grozno se osječam! Nemam baš puno komača! Al nema veze,možda jednom hoču! Ja sam sve gore i gore! Da budem iskrena,razmišljam o samoubojstvu! Ana je jako loše , čak su neki dan mislili da najvjerojatnije nebude mogla preživjeti al se oporavila. Svaki prokleti dan moram paziti na malog Nou,i nemam vremena biti s anom. Sad ču vam ispripčati kakve sam grozote proživjela kroz ovaj tjedan. Pošto ja nisam mogla k Ani,zamolila sam svoju drugu naj frendicu
Alenku da ona ode k Ani i bude s njom jer znam da je sad jako usamljena a ona mi je rekla: "pa nema šanse! šta je tebi! k toj glupači! znaš da smo mi u groznim odnosima! nebu anica umrla ako bude par tjedni bez tebi,a još manje bez mene!" Bude,umrla bude! Zaplakala sam i pobjegla u zahod. Da,da ja bi za Alenku sve učinila jer smo puno bile skupa,a ona je meni dokazala da ona nebi za mene ni jednu malu sitnicu učinila. Naravno da mi više nije naj frendica! Dobra sam s njom al nije to više prijateljstvo kakvo je bilo prije! Taj dan kad sam došla doma,nazvala me je Anina mama. Toliko je plakala na telefon da sam več mislila ono najgore! Počela je vikati na mene: "baš ti hvala daria,prava si frendica mojoj ani,od onog dana nisi ni došla vidjeti,ni nisi pitala kako je! briga te za nju! razmišlješ samo o sebi!" i poklopila mi slušalicu. toliko sam plakala,kao nikad u životu! a nije bilo nikog da me utješi. Kasnije me je ponovno nazvala,ispričala mi se i onda mi rekla da su lječnici rekli da ana neče još dugo biti na svjetu. tad sam još jače plakala. cjeli dan se nisam mogla smirit. Drugi dan u školi,profesorica je spomenula anu a ja sam počela na glas plakat a ona me polala van iz učionice da se smirim.nisam se dugo vračala jer nisam imala snage,a nakon dugog vremena ta glupača od profesorice je došla po mene i počela mi prijetit ukorima. grozno sam se osječala! pod odmorom su sve curke iz razreda skakale oko mene i tješile me. da one misle da su svetice! ako im je stvarno tak žal mene i ane, zašto nisu posjetile anu kad znaju da bi nam objema to puno značilo. one su zaboravile što je ana sve za njih učinila! ja sam pobjegla od kuće k ani u bolnicu jer nisam više mogla izdržati! kad sam ušla u njezinu sobu,njezina mama me je snašno zagrlila! oči su joj blistale od sreče! rekla je da če se ana ipak moči izvuč i da če sigurno preživjet. nisam siguna u to al valjda je istina. s anom sam se jako grlila i bilo joj je jako drago da sam ju došla posjetit. malo me bilo sram jer sam došla praznih ruku,al ispričala sam njezinoj mami da sam pobjegla starcima. ona me odvela autom kuči. kad sam došla,tata je odmah počeo luđački vikati na meni i zabranio mi je izlazak 2 tjedna. mrzim ga! on me zna samo kažnjavati! i osječam se kao da sam zatočena. al još ču ga trpjet par godina i onda se selim!!! U petak sam išla k bratiču i sestrični i ostala sam kod njih do nedjelje. Nina(sestična) me tješila i govorila da če sigurno sve dobro završit. I taj se dan desila grozota. išla sam s Franom(bratičem) u dučan da si kupimo badiče jer smo drugi dan išli na bazene. morala sam te dane iskoristit pošto sam doma u kazni. Fran me zamolio da mu pridržim vrata od kabine dok si isprobava badić. kad sam držala vrata ugledala sam jednu ženu. jako me podsječala na moju pokojnu tetu. da moja teta. ona je umrla u veljači a imala je malu bebu (moju sestričnu Meu).ah da jako mi fali. ta žena je bila ista ona i kad sam ju gledala prisječala sm se svih ljepih trenutaka koje sam provela s njom. jako sam se zamislila i onda sam začula kako se cure koje su tamo kupovale glasno smiju. okrenula sam se oko sebe i shvatila da sam se odmaknula od vrata i da su cure gledale mog bratiča kak se preslači(ni on nije skužio). kad je skužio počeo je glasno urlati na mene: "daria,kujo jedna platit češ mi za ovo". ja nisam znala dal da se smijem ili plačem! počela sam trčat k njima doma. želio me prebit al ga je nina smirivala. ajme meni! još sad ne razgovara samnom! a šta ču? evo to je to što se tiče mog života! molim vas da komate!
voli vas daria
pusa

ponedjeljak, 01.09.2008.

ŽIVOT MI SE RASPADA

Bok! Evo napravila sam blog. Nadam se da vam se sviđa. Kako ste? Ja sam grozno! Moj život se raspada. Danas je počela prokleta škola! Desilo se nešto grozno! Moju naj frendicu Anu je tresnul auto. Ana je u bolnici,srečom nije mrtva ali je ozljeđena. Dugo nebude došla u školu a meni je grozno bez nje! Trebala sam danas iči k njoj u bolnicu ali neberem jer moram pazit na susjedinog malog sina. On je pravi mali vrag. Uvijeg mi isčupa pol kose! Ovo nije mogo bit gori početak školske godine. Ja sam sad 8. razred i trebam se puno učit.
Puno mi komajte,vratit ču vam komove!
Ana brzo mi se oporavi!
voli te frendica Daria!
velika pusa!

Daria